110
it will no longer be necessary...
videli smo se sinoć.. ne znam šta mi je to trebalo.. rekoh mu, da se rastanemo, vreme je došlo, da popijem ovaj čaj pa da se raziđemo.. svrha susreta, da bude jasno sta se desilo, da se pozdravimo kao prijatelji.. ko zna kada ćemo se videti ponovo..
a nije da nam se baš razilazilo.. vozio me po okolnim jezerima gde smo gledali zalazak sunca i obližnje zamkove, hranili labudove.. pričali.. otvoreno, iskreno..
rekao je, da je postao bolji čovek zahvaljujući meni.. mnogo bolji nego što je bio.. (kao da ja to ne znam..)
da mu je žao što nismo imali decu, rekoh mu, nije to bio naš (jedini) problem, problem je bio što sam htela da budem sa drugima pa ti govorila to jer nisam htela da te lažem.
da se mi razlikujemo tu jer, ja njega ni zbog jednog drugog ne bih ostavila, jer, videće i sam, sa tom drugom ženom, verovatno, ljubav, ako je prava, ne umire onda kada se zaljubiš u nekog drugog, čak ni kada budeš seksualno sa tim drugim, ako ostaješ veran toj svojoj ljubavi u srcu, koja je jedinstvena i ima kvalitete koje nova ljubav (još uvek) ne može imati
moguće da sam mu pričala o španskim selima za njega, možda me je razumeo.. sada.. mada mi je svojevremeno rekao da, ako bude sa nekom drugom ženom, to ce značiti kraj među nama..
kaže, nije važno, srešćemo se za godinu dana, kad ja izživim to što želim, pa ćemo možda nastaviti gde smo stali,
da nastavimo, lepo je reći tako nešto, pa čak i čuti, ali uistinu kraj je. rekla sam mu to.
kaže, eto, on mene ne pita šta je bilo i ako je bilo sa J., rekoh mu, ako hoćeš da ti kažem, šta god i da je bilo, bilo je nakon tvog odlaska..
razumeli smo se.
hoće da se vidimo kad se vrati iz indije, a pre nego ja odem za beograd.
J. najverovatnije dolazi u septembru, on u septembru ide za srbiju, da se vidi s njom, jer neće ići zajedno sada na taj put, on će ići sam.
dala sam mu svoju indijsku sim karticu da se ne gnjavi tamo da vadi drugu, on meni poklonio neki novčaničić za kartice ove razne, jer sam to svojevremeno tražila a nisam mogla da nađem..
..